Човек је доминантно и контролишуће расположење, мами кестена речима и додиром, чинећи га да се осећа непријатно и покорно. Његови поступци нису намењени да буду љубазни или нежни, већ уместо тога, имају за циљ да изазову и померају границе зоне удобности кестена.